Znak

ZNAK

„Izvinite, da li mogu da iznajmim sobu u vašoj slici? Prijalo bi mi da se tu odmah smestim.“
„Možete, naravno. Međutim, zaista ne znam kako se u tu sobu ulazi, iskren da budem. Što ne znači da vi možda nećete uspeti. Izvolite!“
„Ah, zar niste iz tog prostora i vi sami izašli?“
„Kamo lepe sreće! Uveren sam da nisam odatle došao. Nekada sam bio senka tih likova koje vi gledate s namerom da im se pridružite. Sada ipak imam utisak da sam prestao da budem njihova senka. Mislim da sam oblak iznad njihovih glava. Otprilike tako nekako. Što i nije tragedija, ne budite razočarani. Nebesa su ipak nebesa!“
„Kako se to dogodilo?“
„Kao što pretpostavljate, duga povest. I ne mogu tačno da se setim redosleda događaja. Uglavnom, iz ponora vremena, posećivala me je jedna devojka. Ništa više od toga. Noću i danju, danju i noću. Iz kojih je dubina i daljina tačno dospela do mene, još uvek nisam saznao. I da ne dužim, kazaću vam ono što sam naučio. Jer, zapamtio sam pouku cele te priče. Ona bi možda mogla da glasi: Sve nevolje dolaze od neodlučnosti koja se javlja između namera i osećanja.“
„I šta ćete sada?“
„Šta drugo nego da čekam znak za novi početak?“
„Kakav znak?“
„Ne bih baš umeo da objasnim. Jasno mi je da bi trebalo da se opustim kako bi nestalo sve što me zapravo zadržava da čujem…“
„Da čujete? A ne da vidite?“
„Da, da čujem. Nedavno mi se učinilo da tajanstveni glas šapuće:
Šušti lišće u šumi.
Pade šišarka.
Ali sve je varka.
„I?“
„Stihovi mi nisu ličili na znak. Više na poruku.“
„Dakle, čekaćete i dalje?“
„Vreme nije problem. Uveren sam da će to biti muzika. Ko će znati? Možda sam je već i čuo.“
„A možda čekate uzalud! Šteta. Muzika nije ono što bi se moglo opisati rečima.“
„Zaboravili ste da ja i nisam pisac. Muzika je tu, samo je pitanje da li možete da je čujete.“
„Ma ako vam ne smeta, počnite od početka! Kada budete dobili znak. I da znate, meni baš niste mnogo pomogli kako da uđem u vašu sliku!“
„Znam. Volim tajne više od svega.“

(Slavku za srećan četrdeset deveti rođendan od Mimi)
10.mart 2023.