I tako, te večeri u Nujorku 1952. godine, Nica, plemkinja, poreklom iz jedne od najbogatijih porodica na svetu, nije mogla da prestane da sluša istu pesmu. Nije bila jedina. Niti će biti! Reč je o (potonjem) slavnom džez standardu pijaniste Theloniusa Monka – „Round Midnight“ („Oko ponoći“). Inače, to je verovatno najviše puta snimljena džez kompozcija svih vremena. Nalazi se na više od hiljadu albuma! Ukratko, Nica je propustila avion za Meksiko. kao i mnoge druge letove koji su vodili u uštogljeni život supruge uvaženog diplomate. Neočekivanom odlukom okrenula dan za noć i počela da živi za muziku i muzičare koje je volela. Za džez.
Ova namerna promena sudbine nije se ticala samo porodice plemenite dame, već i života džez muzičara sa kojima se družila. Postala je pokrovitelj tih društvenih odmetnika koji su ispisivali novu istoriju muzike: plaćala je njihove račune, popravljala i kupovala instrumente, nabavljala im hranu, pratila ih na svirke po klubovima, gostila ih u svojoj kući, sipajući viski iz čajnika od nafinijeg porcelana. Kada se zaljubila u Monkovu muziku i kada su se najzad sreli, baronica je prevalila četrdesetu. Monk je bio četiri godine mlađi. U Parizu, gde je otišla kako bi prisustvovala njegovom prvom evropskom koncertu, započela je neobična prijateljsko-ljubavna priča.
Nica je rođena u Londonu 1913. godine kao najmlađe od četvoro dece jevrejskog bankara i strastvenog entomologa Charlesa Rothschilda. Panonnica je dobila ime po leptiru kojeg je njen otac uhvatio u Mađarskoj. Ubrzo se ispostavilo da je panonika zapravo – moljac. Porodični biografi drže se zato mišljenja da je njeno ime vezano za Panoniju.
Devojčica je odrasla u velelepnom zamku Waddeson u Bakingamširu, odvojena od ostatka sveta. U dvorcu je život proticao u najstrožoj disciplini i najvećoj raskoši. Nicin otac koji je patio od jake depresije izvršio je samoubistvo kada je devojčici bilo dvanaest godina. A ona je još u detinjstvu otkrila da voli umetnost. Odlučila se da studira slikarstvo u Minhenu. Učeći da vozi avion, upoznala je bogatog francuskog Jevrejina, barona, potonjeg diplomatu Julesa de Koenigswartera i u dvadeset drugoj godini postala njegova supruga. Opet je živela u zamku! Godine su prošle i Nica je izrodila decu. A onda je došao taj trenutak kada je čula kompoziciju „Oko ponoći“. Baronica je zauvek napustila muža. Uspela je da dobije starateljstvo nad dvoje od petoro dece.
Prvih godina odmetništva, Panonnica je živela na Petoj aveniji gde su svake večeri posle svirke dolazili oni koji su tih godina stvarali bi-bap. Posetioci hotela Stanhope Apartmant Hotela često su se žalili na buku koja je dopirala iz njenih odaja. U Nicinom hotelskom domu, umro je 1955. godine saksofonista Charlie Parker. Druženje i život sa Theloniusom Monkom, Nicu je odvojilo od porodice i ljudi sa kojima se ranije provodila vreme. Čini se da joj to nije smetalo. A, s Monkom nije bilo lako. Kada ga je upoznala, pijanista je već bio oženjen. Nica i Monkova supruga Nelly postale su prjateljice. Izgledalo je da je njihov jedini zadatak da održe Theloniusovu krhku duševnu ravnotežu. Da mu omoguće da svira i komponuje.
Bela bogatašica i tamnoputi džez pijansita bili su jedan od najslavnijih parova u Njujorku pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Kao što se može pretpostaviti, nisu svuda nailazili na odobravanje. Bili su čak i hapšeni. Razdoblja najcrnje potištenosti, sve češće su obuzimala Monka. Nica više nije živela u hotelu, već u vili u Nju Džersiju koja je nekada pripadala reditelju Josefu von Sternbergu. Kupila je i „Steinway“ za Theloniusa , samo kako bi mogao da svira i komponuje. Imala je oko tri stotine mačaka. Monk ih se užasavao, ali je i dalje živeo u Nicinoj kući.
Thelonius Monk umro je 1982. godine od moždanog udara. Šest godina potom umrla je njegova srodna duša i dobrotvorka iz porodice Rothschild. Imala je sedamdeset pet godina. U oporuci, Nica je tražila da njen pepeo bude prosut u reku Hadson. Oko ponoći.
http://citymagazine.rs/clanak/pouke-iz-proslosti-carolija-oko-ponoci