Čovek je izmišljotina

Pisac koji je stekao svetsku slavu kao Jerzy Kosinsky, rođen je u poljskom gradu Lođu 18. juna 1933. godine kao Josef Nikodem Lewinkopf. Poticao je iz vrlo ugledne jevrejske porodice. Uoči Drugog svetskog rata dečakovi roditelji naslutili su da za njihov narod dolazi mrčno doba. Zato su ga odvojili od sebe, izmislili mu novo ime, uz pomoć katoličkog sveštenika koji mu je napisao lažnu krštenicu. Postao je Jurek Kosinsky. Uspeo je da preživi Drugi svetski rat.

Čini se da je ovaj događaj presudno uticao na ličnost budućeg čuvenog umetnika. Igleda da je u paklu rata izgubio osećaj za granicu koja deli stvarnosti i maštu. Postalo mu je blisko da izmišljanjem osvoja novi život.

O svom detinjstvu ispričao je sledeću priču. Imao je šest godina kada je počeo Drugi svetski rat. Tada su nestali mnogi članovi njegove brojne porodice. Sukobivši se kao sluga sa gazdom, u devetoj je navodno izgubio moć govora i potom pet godina bio potpuno nem. Posle rata je ipak uspeo da pronađe svoje roditelje. Jerzyjev otac je bio klasični filolog, a majka pijanistkinja. Tako je smešten u školu za decu ometenu u razvoju. Uzalud su pokušavali da ga nauče da govori. I govor i samopouzdanje vratili su mu se kada je doživeo nesreću na skijanju. Za samo godinu dana završio je celu gimnaziju!

Bio je odličan student, iako je dva puta trebalo da bude izbačen sa fakulteta. Probio se na položaj vanrednog profesora socijalne psihologije i saradnika Akademije nauka i umetnosti Poljske. Naučni uspesi nisu ga zapravo zanimali. Zimu je provodio kao učlitelj skijanja, a leti radio kao psihološki savetnik. U stvari, sve vreme se pripremao za bežanje iz komunističke zemlje. I to na sledeći način. Izmislio je četiri člana Akademije koje je ,,opskrbio“ odgovarajućim službenim pečatima i hartijama. Ti ,,akademici“ dopisivali su se sa različitim naučnim ustanovama u SAD. Neke od njih, naravno, nisu ni postojale. Naposletku je on lično dobio (lažno) pismo od nepostojeće američke naučne zadužbine koja ga poziva na kratak boravak u SAD. Pričao je da je zbog toga u džepu uvek nosio ampulu cijankalija u slučaju da bude otkriven i uhapšen. Sa znanjem tek nekoliko reči engleskog 1957. godine, obreo se u Njujorku. Kosinsky je potom radio je kao kamiondžija, čuvar parkinga, filmski operater, fotograf, vozač limuzine. Bilo kako bilo, posle godinu dana dobio je Fordovu stipendiju. Dok je ponovo studirao političke nauke, pod pseudonimom napisao je prvu od dve stručne knjige Budućnost je naša, druže (1960). Knjiga je postala bestseler.

U to vreme upoznao je osamnaest godina stariju Mary Weir, udovicu proizvođača čelika iz Pitsburga. Mary je bila bogatašica, nekeda siromašna sekretarica ostarelog industrijalca (potonjeg muža). Posle dve godine sastajanja, venčali su se 1962. godine. Šest godina kasnije Meri je umrla od raka. Ježi i Meri su tokom zajedničkog života mnogo putovali. Bivši psiholog s lakoćom se kretao u krugovima krupnog kapitala. Imali su sopstveni avion, jahtu sa sedamnaest članova posade, kuće u Firenci. Njujorku, Pitsburgu, Parizu, Londonu.

Posle autobiografskog romana Obojena ptica o patnjama dečaka tokom Drugog svetskog rata, usledili su Koraci, Prisutnost, Vražje oko, Kokpit, Sastanak na slepo, Igra strasti, Fliper.

Njegove knjige prevedene su na sve glavne svetske jezike. Postao je junak andergraud kulture, trudeći se da se drži van vodećih književnih tokova. Ipak, dobio je mnogobrojne nagrade, između ostalih i Britanske akademije za film za najbolji scenario. Reč je o filmuDobro došli mister Čens (Being There) Hala Ashbija u kojem je glavnu ulogu – neobičnog baštovana koji dolazi niotkuda – tumačio Peter Selers.

Izvesno vreme Jerzy je predavao englesku književnost na američkim univerzitetima. Napustio je i akademski život i postao predsednik američke sekcije PEN kluba. Ponagao je novčano mnoge pisce, verske i političke progranike širom sveta. Pisao je s naporom, svaki roman bar tri godine. Prepravljao bi sve desetak puta i na kraju obično skratio za trećinu. Filološka istraživanja pokazala su da su sva dela Kosinskog napisana na poljskom, a potom davana na prevod različitim prevodiocima.

Ko je zapravo Jerzy Kosinski? Patološki lažov? Našpaćena duša? Ekscentrik koji je voleo da plaši svoje prijatelje nestajući odjednom i krijući se u prostoriji tako da niko ne može da ga nađe? Progonjeni Jevrejin? Rom? Kao što su neki govorili. Pisac koji je prisvajao tuđa dela? Ko god da je bio, odlučio je da 3. maja 1991. godione isvrši samoubistvo. Popio je veliku količinu tableta za spavanje. Prethodno je napisao oproštajno pismo sledeće sadržine:

Odoh da dremnem malo duže nego obično. Nazovite to vreme večnošću.

http://citymagazine.rs/clanak/pouke-iz-proslosti-covek-je-izmisljotina