Iznenađenje

Na početku, bez uvoda, odmah ću da priznam: nikada nisam verovao da su Baba Roge stvarne! Ne pomišljam ni sada da postoje. A nevaljalci su me baš dugo plašili. Nije im uspelo!

Kako da poverujem u tako nešto? Valjda znam šta znače reči. Prvo: to biće, ta Baba Roga, ona je starica. Drugo, ima rog! Oduvek sam poštovao stare ljude. Posebno bake. Rog na glavi stare dame… Ne, nisam mogao da verujem! I nije mi čak bilo ni smešno. Inače, obožavam smešne stvari.

Onda sam shvatio da deca sama često kreću u potragu za svojim budućim strahom. Ko zna, možda odatle i potiče strah odraslih osoba? Dete ga pronađe. Onda nastavi da se plaši. Čak i kada odraste.

Tako sam i ja danima smišljao čega bih mogao da se plašim. I na kraju sam pronašao! Gde se krio moj strah? U rečima. Tačnije, u dve reči: Čika Babac. Ko je bio Čika Babac? U mojoj glavi, osoba čije su ruke hladne. Pogled ravnodušan i  zamrznut. Noću se redovno šunjao po kući i ja sam ga prestravljen čekao. Nekada je bio muškarac, nekada žena. Plašio sam se najviše da će mi nešto reći. Užasne reči koje neću moći da zaboravim. I nisam:

„Danas il’ sutra, svakako hoću,

budi uveren, biće to noću

u mrklom mraku, ledenom rukom

pipnuću ti čelo, s nikakvom mukom!“

Krio sam se mesecima ispod jorgana. Prolazili su dani. I noći. Nikome nisam smeo da priznam kakav sam strašni strah našao.

Onda je došlo iznenađenje. Jedne noći, dok su svi u kući spavali, začuo sam šuštanje i lake korake. Uh! Čika Babac? Ne, neko sasvim drugačiji. Pored kreveta ugledao sam Devojčicu. Devojčicu Sa Krupnim Očima. Ozbiljna, posmatrala me je netremice. Jasno sam je video, iako se spustila tama. Oči su joj bile tako dobre. Istog časa prestao sam da se plašim.

Devojčica Sa Krupnim Očima, nosila je belu košulju sa velikom vezenom kragnom, suknju i patike od somota boje noći. Odjednom, iza leđa izvadila je lepezu. Nije to bila mala lepeza. Počela je njome da maše, otvara je i zatvara, da je okreće, protura  ispod ruku i podiže iznad glave. Nežnim pokretom je skrivala i otkrivala svoje oči. Kao da u rukama drži čarobni mač. Osetio sam kako mi ljupki dah dodiruje lice. Prekrili su me slatki snovi.

Tada sam imao pet godina. Devojčica je nastavila da dolazi noću. U stvari, kada sam porastao, upoznao sam je lično. I? Pogodili ste! I dalje volim  Devojčicu Sa Krupnim Očima.

Ilustracija Čika Babac je rad Aleksandra Palavestre