Veštice završiše u likeru i knjizi

„Masti zamasti, u Benevento kraj oraha me premesti. Nad vodom i nad vetrom, bilo gde, nasuprot svake nepogode!“

Verovali ili ne, ovih nekoliko stihova činili su čarobnu formulu koju su čuvene veštice iz Beneventa (grada na jugu Italije, u pokrajini Kampanija) nekada davno primenjivale pre nego što bi prhnule put neba. Mazale su se tim posebnim mastima koje su, kao farmaceutske novotarke, same pripremale. Sve veštice kojima je od 13. veka suđeno, priznale su kako navedene, naizgled obične reči, uspevaju da učine nešto neobično.

Legende o zlim ženama inače raspaljuju maštu i prenose se s posebnom strašću. Još od 1273. godine, počele su da kruže glasine o napuljskim vešticama – janarama, pa i svedočenja o tome kako su se okupljale kraj oraha u Beneventu, stotinak kilometara udaljenom. Dva veka kasnije, iz svedočenja Mateuče iz Todija (na slici Slavka Krunića) optužene 1428. godine za teško veštičarenje, može se zaključiti da su se nekakva ženska okupljanja zaista odigravala pod velikim orahom. To drvo je više stotina godina ranije posekao sveštenik Barbato, kasnije Sveti Barbato, borac protiv veštica. Ili je neki koren zaboravio, ili je Mateuča, vešta kao što je što joj je zvanje nalagalo, uspela da ga oživi. Ponovo je niklo.

Što se tiče sastanaka pod orahom, tu su dolazile veštice ne samo iz Beneventa, već i iz udaljenih krajeva. Bili su to navodno veseli banketi. Igralo se se i pevalo, a plesale su i mačke. Pa i jarčevi! Na tom piru žene bi se punile demonskom snagom i zatim sejale zlo oko sebe. Vetar bi noću budio one koji su mirno spavali i izluđivao ih; drugima je pak pritiskao grudi i ljudi su dobijali srčane udare. Bilo je i drugih veštičjih rabota. Na primer, ujutro bi u štali nalazili umorne i znojave konje, što je predstavljalo nepobitan znak: neko ih je jahao! Veštice bi iz kolevki krale bebe. Sa njima su igrale neku vstu dobacivanja, pa bi ih tek pred zoru vraćale u kolevke. Čim bi ih ostavile, bebe su vrištale. Jer, dok su letele kroz vazduh, imale su utisak da ih neko snažno ljulja. Janare su s lakoćom prolazile ispod vrata. Jedini lek bio je da se na ulazu pospe so. Zašto so? Čim bi je videle, one su jednostavno morale da prebroje sva zrna soli pre nego što uđu. To je bilo jače od njih. U međuvremenu bi već svanuo dan. U rimskom pozorištu podignutom u Beneventu u vreme cara Hadrijana okupljale su se ćopave veštice. Amfiteatrom je odzvanjao bat njihovih klompi. Bilo je i drugih veštica u Beneventu. Na primer, Dugoruke su živele u bunarima. Ako bi se neko nagnuo, mogao je da im padne u naručje. Tu su bile i Urije koje su tajno obitavale u domaćinstvima.

Od 15. veka počeli su žestoki progoni navodnih veštica iz Beneventa. Prema sačuvanim svedočenjima, zajedničko za sve bilo je priznanje da su mogle da lete. Bile su spaljivane i ubijane i na druge načine. U 17. veku i oni koji su im sudili shvatili su da ne mogu biti ozbiljno uzeta u obzir priznanja izmamljena mučenjem. Ludoviko Antonio Muratori napisao je traktat u odbranu veštica iz Beneventa tvrdeći da su neke od njih bile duševno obolele žene kojima se let samo priviđao. A masti kojima su se mazale, izazivale su neku vrstu nesvestice ili čak halucinacije zbog posebnih trava koje su korišćene. U biskupiji Beneventa sačuvano je više od dve stotine presuda vešticama. Ti su spisi 1860. godine uništeni kako se o tome ne bi govorilo prilikom ujedinjenja Italije. Upravo od 1860. godine, porodica Alberti iz Beneventa pravi poseban liker, čuvajući recept za njegovo spravljanje. Naziv ovog slatkog alkoholnog pića je jedini mogući: Strega, što u prevodu sa italijanskog znači – Veštica. Reč je o verovatno najstarijem likeru koji se neprekidno proizvodi u Italiji. Žućkasta boja  potiče upravo od šafrana, ali tu je i još sedamdesetak drugih trava (ne zna se kojih). Vešticu piju posle jela, a može da bude i sastojak koktela.

Već šezdeset godina pod pokroviteljstvom firme Alberti, u Italiji se dodeljuje najprestižnija književna nagrada za najbolji roman – Strega. Kada otkuca ponoć u palati Đulija u Rimu, svakog 6. jula književni žiri saopštava ko je dobitnik „veštičije” nagrade…

http://citymagazine.rs/clanak/pouke-iz-proslosti-vestice-zavrsise-u-likeru-i-knjizi