S najgorima namerama

Da li prva ljubav može da bude toliko opsesivna, da čoveku uništi život? Možda i može, premda je teško to istražiti, budući ne postoji ništa što je manje saopštivo od ljubavnog jada, tvrdi Alesandro Piperno, pisac romana „S najgorim namerama“, knjige koja je u Italiji, kada je objavljena, za samo nekoliko meseci prodata u dve stotine hiljada primeraka. „Zaljubljeni čovek se oseća toliko izgubljenim, tako bolno uzvišenim, toliko zaslepljenim od nečeg natprirodnog i tragično nepravednog“, piše Piperno. Otuda strah, uzmicanje, preterivanje u svemu, otuda pitanje da li je čekanje zapravo Bog. Da li je glavni junak ovog romana drugi Jevrejin, razapet od strane rimskih oligarha? Da li je zbog toga zaključio da je masturbacija najuzvišenije izražavanje slobode i da sreća nikada nije druištvena, već isključivo privatna stvar? Vrtoglavim stilskim i jezičkim slalomom, u duhu savremenog Marsela Prusta bez predrasuda, Piperno vodi čitaoca kroz potragu za verskim, seksualnom i moralnim integritetom. Jedan od zaključaka jeste da su svi ljudi bolno različiti i da je vera samo povod za međusobnu zavist i nerazumevanje. A ključno pitanje se ipak odnosi na duševne boli kojima je čovek danas sklon. Piperno ga upozoravajući postavlja: „Ko kaže da na ludost uvek treba odgovoriti razumevanjem? Zašto ludilo zaslužuje ono što mudrost ne uspeva da obezbedi?“