Mauzolej

Da li je ruski car Ivan Grozni – poznat, između ostalog, po tome što je obeščastio više od hiljadu devica, a nikada se nije smešio – ipak uspeo da izmami osmeh na licu plemenite Engleskinje Lady Mary Hastings, premda ne i pristanak da će postati njegova žena? Možda upravo to pokušava da nam odgonetne slika Slavka Krunića „Gospođica Proleće“? Pruža nam ključ za tajnu zagonetnog smeška „Protagoniste“, nezaboravljenog svirača u tami…

Najteže je izraziti osmeh, pisao je francuski pisac Gustave Flaubert, verovatno ne uzimajući u obzir da se u slikarstvu može pružiti ideja istine – sredstvima laži! Jer, ima stvari koje nerado gledamo u njihovoj prividnoj stvarnosti – rekao je Aristotel – ali kada su naročito brižljivo naslikane, onda ih sa zadovoljstvom posmatramo.

Prohujala vremena i vekovi za Slavka Krunića zbivaju se u sadašnjosti, čineći bujni i vrtoglavo zanosni krajolik prepun mogućnosti da se nasluti, a zatim i jasno vidi neka bezvremena priča. Radeći, slikar je možda koristio sopstvenu maštu, ali je svojom veštinom dopustio da njegovi junaci maštu posmatrača potpuno razulare. Do te mere, da se zapitaju: ima li veće od slasti od dubokog sna?

http://slavkokrunic.net/sr/mauzolej